Naš sugrađanin Đorđe Petrović, koji sa ponosom ističe da je porekom sa Stare planine, iz prelepog sela Brlog, vlasnik je jedine srpske knjižare u dalekoj Australiji, tačnije u Melburnu. Đorđe je informatički stručnjak, radio je na prvom PC računaru u Pirotu koji je bio deo nekadašnjeg PIRC-a, Pirotskog računarskog centra koji je bio za ono vreme, kako tvrdi ovaj naš sugrađanin, među najsavremenijima u svetu i predstavljao je pravi vizionarski projekat. On nažalost nije preživeo veliku krizu koja je zadesila celu SFRJ i raspad zemlje. PIRC su formirale zajedničkim snagama firme Tigar, Prvi maj, Industrija vuke i kože i Progres u vremenu kada su sve ove kompanije bile na vrhunsku snage. Čika Đordje kaže za Pirotske vesti da redovno prati sva dešavanja u Pirotu, gradu koji je uvek bio napredan, a nakon krize koja je zadesila celu zemlju, Pirot se uspešno oporavio.
![]()
Đorđe Petrović(desno na kraju), supruga Nina (druga sleva), ćerke Marta (drži unuku Milu) i Sandra. Martin suprug Kris ( u sredini) i njegova majka Liz (prva sleva), kao i otac Peter (u sredini).
-Ja sam sa Stare planine – sela Brog. Zavrsio sam Gimnaziju u Pirotu i Elektronski fakultet u Nišu. Sa više aspekata deo sam istorije našeg grada, naime, kod mene je na sto u računskom centru PIRC došao prvi PC u Pirotu, radio sam kao sistem inženjer 10 godina a nakon toga se preselio u Australiju sa suprugom koja je pravnik po struci i tada petogodišnjom ćerkom. Kasnije smo dobili i drugu ćerku. Obe su stručnjaci za informacione tehnologije. Supruga kao pravnik nije mogla da nađe posao u Australiji pa smo, kao veliki ljubitelji knjiga, otvorili jedinu srpsku knjižaru u Australiji-kaže Petrović.
Posvetio se korenima
Čika Đorđe je pre nekoliko godina napustio naporan i odgovoran posao u IT industriji i posvetio se knjižari sa suprugom. Osim toga, svakodnevno prati dešavanja u Pirotu putem Pirotskih vesti, a na fejsbuku je kreirao i administrira svakodnevno grupu Visok, koja promoviše vrednosti Stare planine i Visoka, odakle vode njegovi koreni.
-Imam 62 godine, spremam se za penziju, imam sve više slobodnog vremena i posvetio sam se korenima. Baveći se knjigama imam dobar uvid u izdavaštvo, i pratim posebno nova istraživanja vezana za našu istoriju. Došao sam do zaključka da na Staroj planini postoji očuvana tradicija koja seže daleko u prošlost. To pokušavamo da “restauriramo”. Crkva u pećini kod Rsovaca ima fresku Isusa koje nema nigde drugde u svetu, to su samo neke stvari kojima se bavim u okviru svoje grupe na fejsbuku pod nazivom Visok-kaže čika Đorđe i dodaje da mu je cilj da izda knjigu koja bi se bavim stvarnom istorijom Srba.
PIRC – veliki vizionarski projekat razvoja IT industrije u Pirotu
-Reč je o vizionarskom projektu – Računskom centru koga su formirale tada izuzetno jake kompanije Tigar, Prvi maj, IVK i Progres. Direktor je bio prof. dr Bratislav Danković, profesor Elektronsko fakulteta iz Niša. Pirot je tada imao najsavremeniji računar na svetu – veliki IBM računar na kome sam imao privilegiju da radim jer me je direktor Danković, kao svog studenta, zaposlio još pre diplomiranja-otkriva za Pirotske vesti čika Đorđe, koji sa ponosom ističe i da je i sa muzičkog aspekta postao deo istorije grada jer je, kako kaže, doneo u Pirot prvi LP Bijelog dugmeta.
Pirot je uvek bio napredan grad
-Pirot je bio napredan, i drago mi je da se posle velike krize danas povratio. Cenim mog kolegu elektroinženjera – gradonačelnika Vladana Vasića-poručuje Petrović.
Enciklopedija srpske dijaspore
Ovaj naš sugrađanin nalazi se i u Enciklopediji srpske dijaspore. Evo šta o njemu piše u ovoj Enciklopediji:
Petrović, Ðole, elektroinženjer, knjižar.
Rođen je u Pirotu. Završio je ETF u Nišu. Postao je ekspert za IBM sisteme i 1989. emigrirao u Australiju. Radi kao savetnik za elektronsku tehnologiju. Vlasnik je knjižare “Beograd Online”. Organizuje književne večere I tribine, izložbe i promoviše srpsku kulturu u državi Viktoriji. Autor je hronike o životu srpske kolonije u Australiji. Živi u Melburnu. (IZVOR: Enciklopedija srpske dijaspore – Srbi u prekomorskim zemljama; Dušan i Marko Lopušina, 2016)
