Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je u narodu poznatija kao Sveta Petka, zaštitnica žena, koja je za života pomagala bolesne i siromašne.
Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog svetog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Prema predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti Svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica, ćerka cara Lazara, uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici na Kalemegdanu.