Мироточива икона Светог цара Николаја II Романова данас је стигла у Пирот, најпре у Храм Рождества Христовог, односно у Пазарску цркву, након чега ће пешке бити отпремљена за Суково, Поганово, Височку Ржану затим Ниш, Лесковац, Прокупље и Косово. Икона је из манастира Светог Духа у Тимашеву(Краснодарска област) у Русији, а намењена је да буде ношена литијама у крсном ходу по Русији и другим православним земљама.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, икона долази у Пирот 2.октобра.
Ове године икона је у литији кренула из Београда 14. септембра, пролази кроз многа места у источној и јужној Србији, борави у великом броју храмова и манастира наше цркве, а крајње одредиште крсног хода је манастир Грачаница.
Икона је из манастира Светог Духа у Тимашеву(Краснодарска област) у Русији, а намењена је да буде ношена литијама у крсном ходу по Русији и другим православним земљама.
Икона руског цара – мученика замироточила је последњи пут прошле године на празник Покрова Пресвете Богородицеу истоименом манастиру код Лешја у Епархији Крушевачкој, а 2014. мироточила је у Чачку и Лазареву код Зрењанина, о чему поред сведочанства верника постоје и видео записи.
План крсног входамироточиве иконе Светог цара Николаја II Романова у Епархији нишкој:
24. септембар – манастир Свети Стефан Липовац
25. септембар – манастир Светог Архангела Михајла Пирковац
26. септембар – Ниш, долазак у Саборну цркву 16:30 – бденије, акатист
27. септембар – Ниш литургија Саборна црква, полазак око 17:00 сати до цркве Св. Цара Константина долази око 17:30.
28. септембар – полазак из цркве Св. Цара Константина око 15 сати, долази у манастир Пресвете Богородице у Сићеву.
29. септембар – (Сићево, Островица) долазак у Црвену Реку
30. септембар – Литургија у Црвеној Реци, одлазак за Вету
1. октобар – полазак из Вете одлазак у манастир Дивљане
2. октобар – полазак из Дивљане одлазак у саборни храм у Пироту
3. октобар – из Пирота до Сукова
4. октобар – из Сукова у Поганово
5. октобар – полазак из Поганова долазак у ВисочкуРжану
6. октобар – из ВисочкеРжане долазак у Ниш у цркву Св. Николе
7. октобар – Литургија у цркви Св. Николе, одлази у цркву Успење Пресвете Богородице у Д. Врежини
8. октобар – Полази из Д. Врежине, икона долази у цркву Св. Три Јерарха у Брзом Броду, потом у цркву Св. Козме и Дамјана у насељу Никола Тесла, затим икона пролази кроз Гаџин Хан и долази у цркву Св. Петке у МаринојКутини
9. октобар – полазак из цркве Св. Петке, пролази кроз Гркињу, Барбеш долазак у Саборни Храм у Лесковцу
10. октобар – полазак из Лесковца и долазак у цркву у Житорађу, затим икона креће за Прокупље до цркве Св. Прокопија
11. октобар – полазак из Прокупља долазак у манастирАјдановац
12. октобар – полазак из Ајдановца долазак у Куршумлију
13. октобар – полазак из Куршумлије одлазак на Косово.
Из Житија Светог мученика цара Николаја Романова
Овај благоверни родио се 6/19. маја 1868. године, као син цара Александра III и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и уздрживости, он се свагда сећао да на дан његовог рођења Црква слави Светог Многострадалног Јова старозаветног, који је већ столећима узор и символ смиреног подношења патњи и искушења, уздања у Бога и вере непоколебиве.
Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против православне монархије. Па ипак, он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Светом Православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не западњачке назовипобожне слике, које су постале „модерне“ од времена Петра Великог. За његове владе, у Русији је подигнуто 10000 храмова, и преко 750 манастира.
Николај II се свагда сећао Христових речи да је миротворство – пут ка Богосиновству. 18. маја 1899, на његово инсистирање, одржана је прва светска мировна конференција у Хагу; на тој конференцији регулисано је много штошта из међународних односа, већ поодавно замућених ратним претњама великих сила.
Русија је ушла у рат 1914. да би заштитила мале православне краљевине, Србију и Црну Гору, које су угрозиле две моћне германске империје Аустро–Угарска и Немачка. Мада је Цар Николај имао изврсне везе са аустријским и немачким двором, а са кајзером Вилхелмом био лични пријатељ, он је сматрао да је његова дужност заштита мале браће, макар по цену највећих личних губитака.
Године 1917, искористивши побуну у Петрограду, група издајника – политичара и генерала – убедила је Цара Николаја II да читава Русија тражи од њега абдикацију. Да би се избегао грађански рат, Цар се одрекао престола – прво у корист сина Алексеја, а затим у корист брата Михаила.
Цар је ухапшен с читавом породицом, и привремено смештен у Царско Село.
По директном наређењу Лењина и Свердлова, у ноћи 4. 17. јула стрељана је Царска Породица: Николај II Романов, његова супруга Александра, царевић Алексеј, царевне: Олга, Татјана, Марија и Анастасија, као и слуге које су остале верне помазанику Господњем до смрти: лекар Боткин, собарица Демидова, лакеј Труп и послужникХаритоцов.
Због велике побожности и честитости, као и због хришћански поднете жртве за добро руског народа, Руска Загранична Црква канонизовала је Царске Страстотерпце (Мукотрпце) 1981. године. У самој Русији, они су као месно поштовани свети, канонизовани на територији неких епархија Московске патријаршије, од којих је једна Јекатеринбуршка.
Извор житија: Митрополија црногорско-приморска – Епархија нишка
фотографије: Тањица Перовић